милъақа ملعقه милақа
арабӣ
исм
  1. олате, ки бад-он таъом чашанд ва тановул кунанд, чимча 
  2. кафлези бузург, ки ба василаи он ғизоро аз дек берун оваранд ва дар зарф резанд
  3. воҳиди вазн аз маъҷунот ва аз асал муодили чаҳор мисқол ва аз доруҳо ба қадри як мисқол

Феҳристи ихтисорот

ва ғ. ва ғайра
ва м. ин ва монанди ин (инҳо)
зарб. зарбулмасал
мақ. мақол
мас. масалан
маҷ. маҷозан
муқ. муқоиса шавад бо...
ниг. нигаред ба...
нум. нумератив
пасв. пасванд
пешв. пешванд
ҷ. ҷамъи...
ш. шаҳри...
vozhaju, vajaju, vojaju, vazhehju, vajehju, вожачу, вожаджу, важачу, важаджу, فرهنگ فارسی تاجیکی واژه‌جو. تعریف‌ها از «فرهنگ زبان تاجیکی»، «واژه‌های مصوّب فرهنگستان زبان و ادب فارسی» و دیگر فرهنگ و واژه‌نامه‌های تاجیکی و فارسی را در بر دارد. هر واژه‌ای‌ به دو خط - تاجیکی و فارسی نوشته شده‌است. معنی ملعقه، معنی واژه‌ ملعقه، معنی کلمه‌ ملعقه، معنی عباره‌ ملعقه، معنای ملعقه، معنای واژه‌ ملعقه، معنای کلمه‌ ملعقه، معنای عباره‌ ملعقه، تعریف ملعقه، تعریف واژه‌ ملعقه، تعریف کلمه‌ ملعقه، تعریف عباره‌ ملعقه